Zlatibor

 In Uspomene

Žena i ja smo isplanirali da leto provedemo na planini, izbor je pao na Zlatibor, što inače često radimo, ali smo ovoga puta odlučili da povedemo i decu. Pošto su svo troje tinejdžeri, jedva smo ih nagovorili da krenu sa nama. Miloš i Milica isprva nisu hteli ni da čuju, dok je najmlađi Andrija shvatio da nema kud, pa se povinuo i prvi spakovao svoje stvari.

Usput su se stalno prepirali, što oko muzike, što oko pauza. Razumemo moja žena Dragana i ja da tinejdžeri u tom dobu ne žele baš mnogo da se druže sa matorcima i zato smo i hteli da provedemo makar još jedan zajednički porodični odmor pre nego što sasvim ne odrastu i krenu svojim putem.

Kada smo stigli u hotel koji smo rezervisali, primetio sam da su se Miloš i Andrija ćutke pogledali i nasmejali kad su videli sportske terene ispred hotela. Mi smo, inače, sportska porodica, pa sam znao da će im se to svideti. Svakako će imati šta da rade ako im bude dosadno.  Već posle ručka su otišli do terena i ubacili se u ekipu koja je igrala košarku. Milica je sedela sa strane i ljubomorna ih gledala. Bilo mi ju je žao, pa sam joj predložio da krene s nama u šetnju. Razrogačeno me je pogledala, ali je ipak shvatila da joj nema druge, pa je krenula sa nama.

Zlatibor je zaista divan. Gde god da kreneš, svuda je zelenilo i prelepi restorani ili bašte hotela koje nude zaista divnu hranu i savršeno opuštanje. Krenuli smo stazom za šetnju. Primetio sam kako je Milica počela da uživa u hladovini koju je drveće pravilo i u zracima sunca koji su se probijali kroz krošnju. Kada smo se vratili, momci su već bili istuširani i Miloš se spremao da krene u diskoteku sa novim drugarima koje je upoznao na terenu. Pristao je da vodi i Milicu sa sobom. Njih dvoje su oduvek bili bliski. Andrija, Dragana i ja smo sišli na večeru i na terasi hotela uživali u muzici koju je svirao neki beogradski bend, zaboravio sam mu ime.

Za sutradan smo osmisli porodični izlet. Krenuli smo na vožnju „Šarganskom osmicom“ i to je bio pravi doživljaj za sve nas. Relacija kojom voz prolazi je od Mokre Gore, preko Šargana do Vitasa i nazad. Vožnja traje nešto malo duže od dva sata, tako da nije ni predugo nego je sasvim dovoljno da se obiđe ova turistička ruta i da se u njoj uživa. Sedeli smo na drvenim klupama jer je inače čitav voz ispunjen enterijeriom od drveta. Svi smo zaista uživali u ovoj avanturi, osim, čini mi se, Miloša, koji je sve vreme buljio u mobilni telefon. Kasnije sam saznao da ima novu drugaricu Sofiju koju je upoznao u diskoteci i koja živi u Užicu i na Zlatibor je isto došla sa roditeljima i sestrom. I ona voli košarku, ali više da gleda nego da igra. Par dana kasnije smo upoznali njene roditelje pa smo zajedno sa njima organizovali izlet do Višegrada. Taj grad je tek posebna priča za sebe u kojoj smo svi uživali.

Ostale dane smo proveli šetajući i upoznajući sve zlatiborske čari, uživajući na svežem vazduhu i u sportskim igrama. Pošto su deca stekle nove drugare, Dragana i ja smo uspeli i da ugrabimo malo vremena za sebe.

Posle svih avantura koje smo imali ovog leta na Zlatiboru, mogu slobodno da kažem da mi je ovo bio jedan od najlepših odmora koje sam proveo sa svojom porodicom i stekao nove prijatelje, sa kojima ćemo, nadam se, da nastavimo druženje.

 

Predlažemo da pogledate

Postavi komentar

Kontaktirajte nas

Koristi druge simbole captcha txt